Зашто наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења ?
Нил Гејмен
У свом есеју о читању, Нил Гејмен је истакао следеће :
Причаћу вам причу о читању.Рећи ћу вам зашто су библиотеке битне.Сугерисаћу вам да је читање фикције, читање из задовољства једна од најважнијих ствари за човека.Страствено ћу се залагати да људи разумеју шта су библиотеке, ко су библиотекари и за њихово очување.
Желим да причам о томе шта читање ради и за шта је добро.
Био сам у Њујорку и слушао разговор о изградњи приватних затвора - индустрија која је у развоју у Америци. Затвори морају да планирају проширење у будућности - колики су им капацитети потребни? Колико ће бити затвореника за 15 година ? Закључили су да то могу да предвиде веома лако, користећи једноставан алгоритам базиран на томе који проценат деце узраста 10-11 година није знао да чита .И самим тим није могао да чита из задовољства.
Не ради се о тачном броју: не можемо рећи да у писменом друштву нема криминала.Али постоји корелација. Мислим да те корелације долазе од нечега веома једноставног - писмени људи читају фикцију.
Фикција је почетна станица ка читању
Фикција има две употребе. Прво, то је почетна станица ка читању.Нагон да се открије шта долази следеће, жеља да се окрене страна, потреба да се настави, иако је тешко зато што је неко у невољи а ви морате знати шта ће се догодити на крају. То је веома стваран нагон. Он вас тера да научите нове речи, да мислите нове мисли, да наставите. Да откријете да читање по себи доноси задовољство. Једном када сте то научили, на путу сте да читате све.
А читање је кључ. Пре неколико година појавиле су се слутње да живимо у свету који је превазишао читање, свету у коме способност да налазимо смисао у писаној речи постаје сувишна.Сумња је отклоњена, речи су важније него икада: путујемо светом преко речи пошто се свет пренео на интернет, имамо потребу да пратимо, делимо и схватимо оно што читамо.Људи који не могу да разумеју једни друге не могу да размењују идеје, не могу да комуницирају (програми за превођење посао раде само донекле).
Најједноставнији начин да будемо сигурни да образујемо писмену децу је да их научимо да читају, али и да је читање активност која доноси задовољство.А то значи, најпростије, налажење књига у којима уживају , омогућавање приступа тим књигама, и простор да исте читају.
Мислим да не постоји лоша књига за децу. Међу одраслима је модерно да с времена на време , групу књига, жанр или аутора прогласе лошим.Стрипови су, рецимо, означени као неговатељи неписмености.То је бесмислица и снобизам.Не постоји лош аутор кога дете воли и жели да истражује, зато што је свако дете другачије.Могу пронаћи приче за којима имају потребу, могу себе да унесу у те приче.Банална , истрошена.Идеја није банална и истрошена њима.Ово је први пут да се дете са њом сусреће. Немојте обесхрабривати децу од читања зато што имате осећај да читате погрешну ствар.Фикција коју не волите је пут к другим књигама које бисте можда волели, и немају сви исти укус као ви.Одрасли иако имају добру намеру, могу уништити дететову жељу за читањем: зауставити их у читању оног што воле, или им дати вредне - али досадне књиге које они воле.Завршићемо са генерацијом убеђеном да читање "није кул" или горе, да не доноси задовољство.
Потребно је да наша деца почну да се пењу уз лествицу читања: оно што им доноси задовољство ће их померати ка горе, у писменост.
Фикција гради саосећање
Друга ствар је да фикција гради саосећање.Када гледате телевизију или одгледате филм, гледате ствари које се догађају другим људима.Проза је нешто што градите од 30 слова и знакова интерпункције. И ви, сами, користећи машту стварате свет и људе и гледате кроз њихове очи. Осећате ствари, посећујете места и светове које иначе не бисте знали. Учите да је свако други такође "ја". Постајете неко други, а када се вратите у свој свет, бићете мало промењени.
Саосећањем се људи прилагођавају животу у групи пошто нам дозвољава да функционишемо као нешто више себичне индивидуе.Читањем такође сазнајете нешто веома важно, а то је : Свет не мора бити овакав какав је.Може бити другачији.
Био сам у Кини 2007. као дое прве дозвољене конвенције научне фантастике и фантазије у кинеској историји. У једном тренутку сам питао једног од званичника : Зашто? Научна фантастика је била забрањена дуго времена.Шта се променило?
Једноставно је, одговорио ми је. Кинези су брилијантни у прављењу ствари уколијо им други људи донесу планове.Али, Кинези нису имали иновације и проналаске.Нису замишљали. Зато је послата делегација у Америку у Apple, Microsoft, Google и испитивани су људи који су били задужени за иновације, људи који су замишљали будућност. Сазнали су да су сви од њих читали научну фантастику када су били млађи.
Фикција може да нам покаже другачији свет.Може да нас одведе тамо где никад нисмо били. Једном када сте посетили друге светове, нпр.оне који једу рајско воће не можете бити задовољни светом у коме сте одрасли.Незадовољство је (овде) добра ствар:незадовољни људи могу изменити и поправити њихове светове, оставити их бољим, другачијим.
Фикција као "бекство од стварности"
Волео бих да кажем и нешто о"бекству од стварности".Чујем да се овим изразом разбацује и то у негативном контексту.Као да је оваква фикција јефтини опијат који користе збуњни, обманути и како је једина фикција која је вредна она у којој се огледа најгори свет у коме се читалац проналази. Ако сте заробљени у безизлазној ситуацији, то је непријатно место, са људима који вам желе лоше, и неко вам је понудио привремени излаз, зашто га не узети?Фикција која се бави бекством од стварности је управо то, фикција која отвара врата, пушта светлост унутра, даје вам место у коме имате контролу, са људима са којима желите да будете (и књиге су стварна места); и још важније током бега књиге могу да вам дају знање о свету и вашој ситуацији, да вам дају оружје и оклоп; стварне ствари које можете понети назад у затвор.Вештине и знање и алати које можете користити како би у стварности побегли.
Као што нас је Толкин подсетио :"Једини људи који су против бега су затвореници."
Библиотеке
Још један начин да се убије дечја жеља за читањем је, наравно, да се постарамо да око нас нема никаквих књига, као ни места за читање књига. Ја сам био срећан. Имао сам одличну локалну библиотеку док сам одрастао.Имао сам родитеље који су могли бити убеђени да ме оставе у библиотеци на путу ка послу током летњих празника, и библиотекаре којима није сметао мали дечак без пратње који се свако јутро враћао у библиотеку пролазећи кроз каталог тражећи књиге са духовима, магијом или ракетама, тражећи вампире или детективе или вештице или чуда.Када сам завршио са дечјом библиотеком прешао сам на књиге за одрасле.
Били су добри библиотекари. Волели су књиге и волели су када су књиге читане.Научили су ме како да поручим књиге из дургих библиотека.Није било снобизма везано за било шта што бих читао. Изгледа да им се свиђало што постоји дечак који воли да чита, причали би са мном о књигама које сам прочитао, налазили ми друге књиге из серије, помагали ми. Третирали су ме као било ког читаоца - ништа више или мање - што значи да су ме третирали са поштовањем Нисам био навикнут да ме третирају са поштовањем са осам година.
Библиотеке су за слободу.Слободу да се чита, слободу идеја, слободу комуникације. Оне су за образовање (које се не забршава када напустимо Универзитет) , забаву, безбедна места и приступ информацијама.
Бринем да су људи у 21. веку погрешно разумели шта су библиотеке и њихову сврху. Ако библиотеку разумете као полицу са књигама , може изгледати застарело у свету у коме већина , али не све књиге постоје у дигиталној верзији.Али то промашује поенту из корена.
У питању је природа информација. Информација има вредност, и права информација има огромну вредност. Током читаве људске историје, живели смо у времену оскудице информација, па је посед потребне информације увек био значајан. И увек је нешто вредео: када засадити кукуруз, где пронаћи ствари, мапе, приче.Информација је била врадна ствар, и они који су је имали или су могли да је набаве су то могли и наплатити.
Последњих неколико година, дошли смо од економије која оскудева информацијама до презасићености информацијама. По подацима Ерика Шмита из Гугла људска раса за два дана створи омолико информација колико је читава цивилизација до 2003. Изазов није наћи ретку биљку у пустињи, већ специфичну биљку која расте у џунгли.Биће нам потребна помоћ како бисмо нашли оно што нам заиста треба.
Библиотеке су места на која људи иду ради информација. Књиге су само шлаг на торти:оне су тамо и библиотекари могу да вам их обезбеде бесплатно и легално.Деца позајмљују књиге из библиотеке више него икада - књиге свих врста: папирне, дигиталне и аудио. Али су библиотеке такође, на пример , места која људи који немају рачунар, који немају интернет конекцију посећују да би исте користили без плаћања. Ово је веома значајно када је начин на који тражите или се пријављујете за посао искључиво преко интернета. Библиотекари помажу овим људима да се крећу по свету.
Не верујем да ће све књиге прећи на екране нити верујем да би требале.Као што ми је Даглас Адамс рекао пре више од двадесет година, пре него што се Киндле појавио: књига је попут ајкуле.Ајкуле су старе :постојале су ајкуле у океанима и пре диносауруса.Постоје и даље зато што су ајкуле боље у опстајању него било шта друго. Тако је и са књигама. Књиге су тешке, није их лако уништити, добро леже у руци - увек ће бити места за њих. Припадају библиотекама, као што су библиотеке већ постале места на којима можете добити приступ електронским књигама, аудиокњигама и садржају са интернета.
Библиотека је место које складишти информације и даје сваком грађанину једнак приступ истим. То укључује и информације о здрављу и менталном здрављу.То је заједничко место. То је безбедно место, рај на земљи. То је место са библиотекарима на њему.Какве ће бити библиотеке будућности је оно што бисмо требали замишљати.
Писменост
Писменост је битнија него икада, у свету порука и имејлова, свету писане информације. Потребно је да читамо и пишемо, потребни су нам светски грађани који могу да читају са лакоћом, да разумеју оно што читају са лакоћом, да разумеју оно што читају, разумеју нијансе и учине себе разумљивим.
Библиотеке су капије будућности.Зато је штета што широм света локалне власти користе прилику и затварају библиотеке како би на лак начин уштедели новац.
Према студији Организације за економску сарадњу и развој Енглеска је једина земља у којој су најстарији писменији и бољи у математичким задацима него они најмлађи (пошто су урачунати други фактори попут друштвено-економског окружења, занимања и пола)
Наша деца и унуци су мање писмени од нас.Они су мање способни да управљају светом, да га разумеју или решавају проблеме. Лакше их је обманути и слагати, биће мање способни да мењају свет у коме се налазе, биће их теже запослити. Све од наведеног. Као земља, Енглеска ће пасти иза земаља у развоју зато што ће јој недостајати вешта радна снага.
Књиге су начин комуникације са преминулима. Оне су начин на који учимо од оних који нису више са нама, начин на који се човечанство изградило, напредовало, постепено сазнајући уместо понављања једне исте ствари поново. Постоје приче које су старије од већине земаља, приче које су надживеле културе и зграде у којима су први пут испричане.
Мислим да имамо одговорност према будућност.Одговорност и обавезу према деци, према одраслима који ће та деца постати, према свету у коме ће сви бити заробљени. Сви ми - читаоци, писци, грађани -имамо обавезе.Хтео бих да их овде наведем:
Обавезе читаоца, писца, грађанина
Верујем да имамо обавезу да читамо из задовољства, како на приватним, тако и на јавним местима. Ако читамо из задовољства, ако нас други виде да читамо, онда учимо, вежбамо нашу машту. Показујемо другима да је читање добра ствар .
Имамо обавезу да подржимо библиотеке, да подстичемо друге да користе библиотеке, да протестујемо када се библиотеке затварају. Ако немате вредне библиотеке немате вредне информације или културу или мудрост. Утишавате звукове прошлости и оштећујете будућност.
Имамо обавезу да наглас читамо деци.Да им читамо ствари у којима уживају. Да им читамо приче од којих смо већ уморни. Да имитирамо гласове, да им учинимо занимљивим и да не престајемо да им читамо само зато што су сами научили да читају. Користите читање за зближавање, период кад се телефони не проверавају, када се свако ометање оставља са стране.
Имамо обавезу да користимо језик. Да погурамо себе. да сазнамо шта значе речи и како их употребљавамо, да комуницирамо јасно , да кажемо шта мислимо. Не смемо покушавати да замрзнемо језик, или да се претварамо да је то мртва ствар, већ га морамо користити као живу ствар која тече , позајмљује речи , дозвољава да се значења и изговори мењају кроз време.
Ми писци - посебно писци за децу, али сви писци - имамо обавезу према нашим читаоцима: то је обавеза да пишемо истините ствари, посебно значајно када стварамо приче људи који не постоје на местима која никад нису постојала - да разумемо да истина није оно што се догоди већ оно што нам показује ко смо ми.Фикција је лаж која говори истину. Имамо обавезу да не досађујемо читаоцима, већ да у њима пробудимо потребу да окрену страну.Један од најбољих лекова за незаинтересоване читаоце је прича коју не могу престати да читају. И док имамо обавезу да читаоцима преносимо истину, обезбедимо оклоп и оружје и проследимо какву год мудрост смо стекли на овом свету, имамо обавезу да не проповедамо, да не придикујемо, да не намећемо већ сервирани морал и поруке у уста читаоца као што птице своје младе хране већ сажваканом храном.И имамо обавезу, да никада, ни под којим околностима, не пишемо нешто за децу што не би желели сами да читамо.
Имамо обавезу да разумемо и признамо да као писци за децу радимо важан посао, зато што ако забрљамо и напишемо досадне књиге које одбију децу од читања и од књига , умањујемо нашу будућност и ускраћујемо њихову Сви ми - одрасли и деца, писци и читаоци- имамо обавезу да сањаримо.Имамо обавезу да маштамо. Лако је претварати се да нико не може ништа променити, да смо у друштву у коме је друштво велико, а индивидуа мања од ничега: атом у зиду, зрно пиринча у пољу. Али истина је, да индивидуе могу да промене свет изнова и изнова, индивидуе праве будућност, и то раде замишљајући ствари које би могле бити другачије.Погледајте око себе: мислим то. Паузирајте на тренутак и погледајте по соби. Истаћи нешто што је толико очигледно да је често заборављено. То је ово: све што видите, укључујући зидове, је у тренутку замишљено. Неко је одлучио да је лакше седети на столици него на земљи и измислио је столицу.
Неко је морао замислити начин на који могу причати са вама у Лондону, а да при том нико од нас не покисне. Ова соба и ствари у њој, и све ствари у згради, у овом граду, постоје, поново и поново зато што су људи замишљали ствари.
Имамо обавезу да учинимо ствари лепим.Да не остављамо свет ружнијим него што смо га затекли. Имамо обавезу да почистимо за собом и да не оставимо нашу децу са светом који смо својом кратковидошћу забрљали, закинули и обогаљили
Имамо обавезу да кажемо политичарима шта желимо, да подигнемо глас против било које странке која не разуме вредност читања, која не види вредност у стварању грађана који желе да заштите и подрже писменост.Ово није ствар страначке политике, већ човечанства.
Алберта Ајнштајна су питали како да учинимо децу интелигентном.Његов одговор је био једноставан и мудар:"Ако желите да вам деца буду интелигентна, читајте им бајке.Ако желите да буду још интелигентнија, читајте им још више бајки." Он је разумео вредност читања и замишљања.Надам се да деци можемо обезбедити свет у ком ће читати и у коме ће им бити читано, у коме замишљају и разумеју.
Објављено у Гардијану, 14. октобра 2015.
А овако су на исту тему певали народни певачи , о путу за бесмртнике:
Свети Сава и Бог Створитељ
Ој , хвала Богу , хвала јединоме !
Нит` сте знали , нит` можете знати .
Давно било , па му време прошло .
Расрди се Боже Створитељу ,
А на људска страшна безакоња.
Па дозивље све небесне свеце :
„ Свеци моји , моје верне слуге !
Звао сам вас , да вам једно кажем
И да чујем шта би на то рекли :
Ови људи које сам створио ,
Починише страшна безакоња :
Брат са братом пред судију иде
Снаха свекра обрамицом бије,
Деца оца незналицом зову ,
Ћерка мајци не признаје труде ,
А кум куму здравицу не прима .
Туђе хоће , а своје не даду ,
Не моле се мени Створитељу .
Већ ме хуле и погрдно зову .
Тако и вас моје верне слуге .
Звао сам вас за памет и речи :
„ Којом бих их муком поморио ?
Да очистим земљу од грешника ,
Што сам дао , могу и узети .“
Тад говори светитељ Илија :
„ Све је тако , Боже Створитељу ,
Све је тако к`о што си рекао .
Наши људи постали нељуди ,
Загазили у тешке грехове ,
Те их треба зато истребити :
Ја ћу тебе овде послушати ,
Као што сам то увек чинио ,
За три дана и четири ноћи
Нигде једне душе неће бити .
Истребићу земљу од грешника ,
Побићу их муњом и громима .“
Кад то рече светитељ Илија ,
Сви су свеци ником поникнули
И пред себе само погледали .
„Хвала теби . Боже Створитељу !“
Ал` говори светитељу Сава :
„ Хвала теби на таквој беседи !
Можеш лако и до тебе стоји
Да одузмеш што си веће дао .
И сам видим да људи гријеше ,
Ал` уништит , то је једна мука .
А створити триста и три муке .
Дете цветак у градини има ,
Много дана и са много труда
Туна га је оно подигнуло ,
Дошла она безазлена марва ,
Па га учас она устргнула .
Дете кука , ал` помоћи нема ,
Што се сруши , лако се не диже ,
Живот људски нецењено благо .
Шта ће земља када људи није ?
Ја те молим да тако не чиниш :
Грешни људи оставиће децу ,
Децу ћемо у школу пратити ,
У школи ће науку примити .
Да поштују Бога створитеља ,
Да поштују све Божије свеце ,
Да поштују своје родитеље ,
И све друге на дому својему ,
Да поштују и све старешине ,
Да поштују кума и прикума ,
Да поштују веру прадедовску ,
Која им је од тебе остала .
Да поштују правду и поштење ,
И све друго што им закон каже .
Та ће деца људи да постану ,
Стари људи изумреће брзо .
Ти ћеш , Боже , опет вес`о бити ,
Јар ће земља коју си створио
Тад имати само добре људе ,
Који ће ти свето име славит ,
А на ове све ћеш заборавит .“
Кад то рече светитељу Сава
Свецима је врло мило било .
Само није светитељ Илији.
И Господ се на то осмехнуо ,
Па говори Господ Створитељу :
„ О мој Саво , моја мудра главо !
Да послуша старији млађега .
Да опростим живот грешницима ,
На млађима нека свет остане .
Да учиним као што ми рече .
Ал сам тебе за то одредио .
Ти да сиђеш доле међу људе ,
Да их учиш и да их поучиш ,
Да све грехе остављају тешке .
Кајање је пола опраштање ,
А за децу , људске наследнике ,
Постарај се што год можеш боље ,
Те да буду боља од старијих :
Отварај им школе за учење ,
Постављај им мудре учитеље ,
Нек се уче правди и поштењу.“
И Сава је Бога послушао ,
Како му је Господ наредио.
Амин , Боже , амин роду моме !
