уторак, 5. октобар 2021.

Књиге, децо моја, књиге, а не телефони и игрице ! 2021.

Књиге, децо моја, књиге , а не телефони и игрице!

 

Пројектна активност коју смо овако назвали обухвата , у ствари, читав низ активности организованих у библиотеци .Све су посвећене значају књиге у животу детета.

     Прва и најважнија наговештава сјајан почетак.Прваци су савладали сва штампана слова ћирилице .Време је да закораче у занимљиви свет
 библиотека. За њих је школски библиотекар припремио час под називом :

     Библиотека - штаје то?

     Упис првака у библиотеку догодио се у срећну среду, 20. 02. 2021.Догађај је организовало пет за прваке важних и одважних одраслих особа : школски библиотекар Даница Петровић , уствари професор српске  књижевности и језика и четири сјајне учитељице, уствари професорке разредне наставе : Сања Стојановић 1/1, Лепосава Стевановић 1/2, Снежана Радивојевић 1/3 и Данијела Милошевић 1/4 .
      Пошто се за одрасле особе, а понекад и за децу, каже да изводе бесне глисте , односно да извољевају, ми смо овај први књижевни сусрет започеле разговором Бесних глиста о библиотеци.


        Бесне глисте - тема : библиотека





     Реакције су у сва четири одељења биле изузетно позитивне , почели смо своју библиотерапију ведро и са пуно смеха .
     А онда смо решили да мало уозбиљимо ствар.Време је да научимо како је настала реч библиотека и још по нешто.За почетак , узели смо сјајан текст Милана Шипке из Књиге о речима :

                            Порекло и значење речи библиотека



     У речницима страних речи може се прочитати да је библиотека грчког порекла и да је сложена од две речи :biblion - књига и theke - ковчег, преградак, ормар. То је, дакле, дословно:ормар за књиге , или, у слободнијем преводу, складиште књига.
     Сама реч biblion (књига) настала је према имену феничког града Библоса, одакле су стари Грци набављали листове папируса, по којима су онда писали и слагали их (тачније: савијали) у књиге- библосе.
     Историја библиотека и библиотекарства веома је дуга.Та је установа много старија и од саме речи библиотека.Археолози су средином 19. века открили остатке збирки глинених плочица написаних клинастим писмом, старе 4 , па чак и 5 хиљада година. Касније, у 5. и 4. веку пре нове ере, у Грчкој су биле познате велике приватне (кућне ) библиотеке појединих књижевника и филозофа, као што су били Еурипид, Аристотел и други.
     Највећа јавна библиотека у старом добу била је чувена Александријска библиотека.Основана је у 3. веку пре нове ере. Она је два века касније имала око 700 000 свитака и преко 42000 преписа на различитим језицима.
     Друга по величини у то време била је Пергамска библиотека са преко 200000 свитака (папируса).
     У наше време у библиотекама се не чувају ни глинене плочице, ни папируси из Библоса, него укоричене књиге, часописи, новине и друге штампане ствари(плакати и сл.) У великим библиотекамасадржаји књига преносе се данас на микрофилмове, па се хиљаде дебелих томова могу сместити у нешто већу кутију или на неколико компјутерских дискова.
     Тако, ето, писане људке поруке мењају свој облик и начин преношења, а реч библиотека којом се означава место где се оне чувају и користе, вековима траје, преносећи тако славу древног града Библоса и старогрчких љубитеља и сакупљача књига.                                                                                 


              Занимљивости о библиотекама и библиотекарима

    

Према ономе што је савремени човек успео да сазна , прве библиотеке настале су на територији Вавилонског царства и древног Египта.То су били јединствени храмови знања који су представљали центре културе, образовања и учења.
     Диодор Сицилијанац , описујући библиотеку у граду Теби , пише да изнад њених врата стоји натпис "Место за исцељење душе".
     Библиотеке античког доба нестале су у пожарима и природним катастрофама, али многе су намерно рушене у ратовима да би се уништило културно благо народа који су нападали.
     Данас у свету постоји више стотина хиљада различитих библиотека.Највише јавних библиотека има у Русији, Индији и Кини.

   Александријска библиотека - драгуљ античког света

     Након смрти Александра Македонског 323. године пре нове ере, власт над Египтом преузима његов војсковођа Птоломеј I Сотер. Његова идеја била је да од Александрије створи највећи центар образовања на Медитерану и, заиста, библиотека у Александрији коју је основао постаје највећи центар учења читаве хеленистичке цивилизације.
     Учени људи,филозофи, научници, долазили су у Александрију са свих страна да проучавају грађу Александријске библиотеке, али и да је обогате, остављајући у њој своја дела.Ту су стварали један Еуклид и један Архимед, а некима је чак била и место за живот.
     О времену пропасти Александријске библиотеке не постоји јединствено мишљење.Једни сматрају да је нестала у пожару 48. године у нападу Цезара на Александрију, док други сматрају да је постојала до друге половине 3. века, па и даље.


                       Најстарија библиотека на свету



         Најстарија библиотека на свету , која постоји, такође се налази у Египту.То је библиотека Манастира Свете Катарине на Синајској гори.Међутим, у ову библиотеку могу да уђу само монаси и истраживачи са специјалним дозволама.
     Најстарија јавна библиотека на свету је Национална библиотека Француске у Паризу.Основана је 1368. године у Лувру. Утоку својих 650 година постојања више пута је мењала место због недостатка простора.

                                Славни библиотекари 



Ератостен, славни грчки научник који је проучавао математику, географију и астрономију , био је библиотекар баш Александријске библиотеке.


Бенџамин Френклин, амерички научник и проналазач, познат и као велики борац за људска права и слободе био је оснивач Филаделфијске библиотеке , прве јавне библиотеке у САД.

Луис Керол, писац Алисе у земљи чуда , био је библиотекар једне енглеске цркве.

Јакоб Грим, који је заједно са својим братом Вилхелмом аутор чувених Гримових бајки, радио је као библиотекар библиотеке у Каселу.

                          Библиотека - шта је то ?

Затим смо одгледали презентацију у којој су се нашле следеће слике :













               Српска дечја дигитална библиотека

     Ученицима смо представили часопис Полетарац - зима Душана Радовића.

                             Књига изненађења

     И , за крај, пред сам упис, прваци су добили прилику да књига изабере њих.Библиотекарка је пуно лепих књига сакрила у велики џак.Прваци су морали да жмурећи извлаче своју прву књигу из библиотеке - која је изабрала њих. За ту књигу везана је и обавеза да прочитају по неку песмицу или причицу и да је илуструју. Ево како је све то изгледало у ту срећну среду :














Међутим, пано са домаћим задацима првака , цртежима на којима су цртали библиотеку и библиотекарку , уредили су ученици шестог и седмог разреда .



3. фебруар Међународни дан читања наглас

     Ово је други корак у нашем пројектном задатку .Да обележимо Међународни дан читања наглас одабрали смо две активности.Прва је била да прваци - јунаци наглас читају мали, малени текст и да покажу како су успешни у томе .

                                   Прваци читају наглас

Књиге, децо моја, књиге, а не телефони и игрице ! 2021.

Књиге, децо моја, књиге , а не телефони и игрице!   Пројектна активност коју смо овако назвали обухвата , у ствари, читав низ активности орг...